Љотић Димитрије спашава част Србије

Сви који мрзе српску митологију. Љотићевци, глобалисти, талибани, либерали по занимању, скинхедси, образовци, стројевци, напредњаци, дверјани, цр[к]вени кмери, вехабије, зилоти, фундаменталисти свих врста

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Суб Апр 14, 2012 7:58 pm

Слика
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод Svetovid » Суб Апр 14, 2012 8:24 pm

:knjige --> viewtopic.php?f=8&t=110#p303

Др Шешељ: "Јер, ти љотићевци су у емиграцији једина конспиративна организација. Они крију своје чланство. Тек када га мало, тако, чачнете онда се открива, показује ко је шта је. И љотићевци су највећим делом и остали у Немачкој, јер су се бојали изручења у Југославију од стране Американаца, Енглеза и других. Љотићевци су били чисти фашисти, чисти сарадници окупатора у Другом светском рату."


Др Шешељ: "Затим, у љотићевском покрету било је нешто слично комунистичком покрету. Иста врста конспиративне организације, тоталитаран поглед на свет. Љотићевци и данас себе ословљавају са “друже”. Они су први то увели код нас као термин, па су комунисти од њих прихватили. И вероватно је и то био разлог, а сем тога, љотићевци нису били толико опасни. Они су већ били једна конспиративна група на Западу која се слабо обнављала, нико од млађих људи углавном није приступао и како су старили, тако су изумирали."

издвајам:
:knjige
"Они ( љотићевци ) су већ били једна конспиративна група на Западу која се слабо обнављала, нико од млађих људи углавном није приступао и како су старили, тако су изумирали."

др Војислав Шешељ





Слика
"Требало би да постоји наука о недаћама. Људима су потребна тешка времена и угњетавање да би развили своје психичке мишиће."
/ Из Сабраних изрека Муад' Диба' принцезе Ирулан / "ДИНА" - Френк Херберт


"Бити поштен, какав је данас свет, значи бити одабран између десет хиљада."
/ "ХАМЛЕТ" - Виљем Шекспир


Кад сам био млађи и рањивији, отац ми је дао један савет, о коме отада често размишљам. 'Кад год осетиш потребу да о неком судиш', рекао ми је, 'помисли само на то да сви људи на овоме свету нису у животу имали преимућства која си имао ти.'
/ Велики Гетсби - Скот Фицџералд
Корисников грб
Svetovid
Site Admin
 
Поруке: 9985
Придружен: Сре Сеп 23, 2009 12:09 pm
Место: Свет вила и змајева

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Суб Апр 14, 2012 8:45 pm

Не брини, има још љотићеваца, такође и широм Европе... :vitez4

Српска труба снажно труби,
Скупља сад под свој стег младост сву.
Друг до друга земљу љуби
Зато живот ће свој дат за њу.

Нови дух и нове снаге носи сада
Жељна младост реда, рада.
Нови дух и нове снаге носи сада
Краља Петра војска млада



:vitez4 :vitez4 :vitez4
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Пон Апр 16, 2012 5:15 am

10. 02. 2011. 00:00h | Piše: Jovo BAJIĆ

KNjIŽEVNOST SRBA ISELjENIKA OTADžBINO, I DANjU TE SANjAM (4)

Pesnici iz logora

Novi bokor iseljeničke književnosti iznikao je kod varošice Eboli u Italiji gde su saveznici smestili razoružane vojnike Ravnogorskog pokreta i Srpskog dobrovoljačkog korpusa


Tokom Drugog svetskog rata, najveći deo srpskog naroda pokušao je da oružanom borbom odbrani goli opstanak i sačuva nacionalno dostojanstvo. U Srbiji su se tada obrazovala tri vojna i politička pokreta - Ravnogorski, pod komandom generala Dragoslava Mihailovića, pa Srpski dobrovoljački korpus uz vladu Milana Nedića, a treći su sačinjavali komunisti. Posle pobede komunističke revolucije, mnoge pristalice prva dva pokreta su se iselile u inostranstvo. Među njima je bilo i afirmisanih književnih stvaralaca, ali i onih kojima je novi život dao nadahnuće da se late pera.

Слика

Šumadija u Italiji

Kako je svaki pokret u toku rata nastojao da među narodom ostvari i politički uticaj, pokretali su razne novine i časopise. U vreme Nedićeve vlade pokrenuti su listovi među kojima i "Novo vreme", "Obnova", "Srpski narod", "Naša borba", "Prosvetni glasnik" sa kulturnim rubrikama u kojima su sarađivali poznati pisci, kao što su Damnjan Kovačević, Svetislav Stefanović, Radivoje Đilasović, Stanislav Krakov, Vladimir Velmar Janković, Todor Manojlović, Đorđe Sp. Radojičić, Velimir Dimić, Ranko Mladenović, Svetomir Nastasijević, Vladan Sotirović, Nikola Trajković. Ravnogorski pokret je objavljivao 62 lista, kao što su "Ravna gora", "Ujedinjeno srpstvo", "Kraljev gardist", "Glas Cera", "Dinarski glasnik", "Glas Romanije", "Srpski list", "Vidovdan", "Srpska žena", "Krik iz jama". U Beogradu su ilegalno štampali i knjige, i od samog početka okupljali predratne pisce kao što su Dragiša Vasić, Grigorije Božović, Janko Tufegdžić. Tu su bili i Niko Bartulović i Đuro Vilović, inače katolici, rođeni u Hrvatskoj. Jugoslovenska ravnogorska omladina je 1944. izdavala listove namenjene vojnicima, a ilegalno su štampane i brošure sa naslovima kao što su "Komunistička cik - cak taktika", "Od Marksa do Landrija", "O Hrvatima", "Istina o radu Tita i komunista".

Слика

Pod okriljem vlade Milana Nedića je 1944. objavljena i "Tvrđava, zbirka dobrovoljačke lirike", sa 116 pesama koje je ispevao 31 pesnik. Svi su bili u Srpskom dobrovoljačkom korpusu. Reč je, uglavnom, o lirici koja podiže moral u borbi protiv "crvene nemani". Od osam ciklusa pesama, samo jedan govori o opštim temama, među kojima je ljubav. Predgovor za ovu zbirku napisao je pesnik Sima Pandurović koji je rekao za mlade pesnike sa puškom da te njihove pesme "nisu samo reči, nego i duboka vera".
Novi bokor iseljeničke književnosti iznikao je u izbegličkom logoru kod varošice Eboli u južnoj Italiji gde su zapadni saveznici smestili razoružane vojnike Ravnogorskog pokreta i Srpskog dobrovoljačkog korpusa. Sa vojnicima je bilo i dosta civila. Živelo se uglavnom pod šatorima. U Eboliju je osnovana gimnazija i bogoslovija, a već 1945. u severnoj Italiji je pokrenut "Šumadijski glasnik". U logoru je, kako svedoči jedan od najplodnijih pisaca iseljenika Borivoje M. Karapandžić, pokrenuto književno glasilo "Pod maslinama", i humoristički listić "E, boli". Osnovano je i književno društvo "Povlen".

Слика

Na inicijativu četničkih vojvoda Momčila Đujića i Dobroslava Jevđevića ilegalno su, u varošici Noćera Inferiore, pokrenute "Srpske novine" čiji je prvi urednik bio Karapandžić. Kruna te aktivnosti bila je i knjiga pesama "Trojka", sa stihovima pesnika logoraša Mateje Matejića, Predraga Petrovića i Rastka Stanišića. Matejić i Stanišić bili su zastupljeni i u antologiji "Tvrđava". Uređivanje "Srpskih novina", koje su odigrale veliku ulogu u organizovanju srpskih izbeglica po svetu, ali i nekih značajnih knjiga koje su ovde štampane, preuzeo je, i do svoje smrti vodio vojvoda Dobroslav Jevđević, koji je ostao u Italiji.
Iz Ebolija su Srbi u proleće 1947. prebačeni u Munster Lager u Zapadnoj Nemačkoj. Odatle su se raseljavali po celom svetu. Srpski pisci su u novim boravištima osnivali časopise, objavljivali članke i knjige. Naglo je svetom počela da se širi književnost, uglavnom na srpskom jeziku i sa srpskim temama. Razvojem te književnosti bavio se i Borivoje M. Karapandžić u knjizi "Duhovno stvaralaštvo srpske emigracije", objavljenoj u Melburnu, u Australiji 1978. godine. Tu je Karapandžić po azbučnom redu predstavio 28 srpskih stvaralaca rasutih po celom zapadnom svetu. Među njima su Dragoljub R. Aćimović, Ljubica Grković - Boljanić, Milutin Bukara, vladika Nikolaj Velimirović, Mihailo Vlahović, Živalj Damjanović, dr Milutin Devrnja, Veroljub Dinić, Jovan Dučić, Vuko R. Đurišić, Boško N. Kostić, Jakov V. Ljotić, Milutin Manojlović, Olga Marković, dr Mateja Matejić, dr Niko Mirošević - Sorgo, Ratko Parežanin, Dragoljub D. Paunić, Svetomir R. Paunović, Vlastimir S. Petrović, Milan Petrović, dr Božidar Purić, dr Miodrag Al. Purković, dr Đoko Slijepčević, dr Uroš Stanković, dr Anka Gođevac - Subotić i Stevan D. Trivunac.

Слика

Četiri srpska središta

Karapandžić ukazuje na četiri velika srpska izdavačka centra u svetu, vezana za tradiciju koju je već stvorio najstariji iseljenički list "Amerikanski srbobran". U Minhenu, u Nemačkoj, episkop Nikolaj Velimirović je osnovao Srpsku religioznu biblioteku "Svetačnik". Drugi centar je "Srpska misao" koju je u Melburnu osnovao zemunski advokat Uroš Stanković. Za četvrt veka, on je objavio šezdesetak naslova, uglavnom poezije i proze. Pokrenuo je i dva književna časopisa. Treći centar je Izdavačko-štamparsko preduzeće "Iskra" iz Minhena, koje je objavljivalo i istoimeni časopis. Ovu kuću je osnovao 1950. Jakov V. Ljotić, brat Dimitrija Ljotića, vođe Jugoslovenskog pokreta "Zbor". Za prvih tridesetak godina postojanja ova izdavačka kuća štampala je oko 40 knjiga, među kojima i memoarska i druga dela najviđenijih srpskih stvaralaca sa Zapada. Četvrti izdavački centar je izdavačko preduzeće "Avala" iz Vindzora u Kanadi koje objavljuje nedeljnik "Glas kanadskih Srba", kao i veći broj knjiga srpskih autora. Preduzeće su osnovali srpski privrednici u Kanadi na čelu sa Perom Bulatom.

Književni vesnik

Borivoje M. Karapandžić je rođen 1921. u Valjevu. Posle školovanja u Bijeljini završio je učiteljsku školu u Šapcu. Prvi posao je dobio u Centralnom pres-birou vlade Milana Nedića. Sa Srpskim dobrovoljačkim korpusom se od 1944. obreo u logoru Eboli, potom u Munster Lageru u Zapadnoj Nemačkoj, gde se oženio. Sa suprugom Ljiljanom odselio se u SAD, i nastanio Klivlendu, u Ohaju. Objavio je pet stotina reportaža i dvadesetak knjiga, a najpoznatije su mu "Građanski rat u Srbiji 1944 - 1945", "Kočevje - Titov najkrvaviji zločin", "Spomenica srpskih dobrovoljaca", "Dnevnik jednog emigranta", "Zapisi sa sevrenoameričkog jezera Iri". Već trideset godina vodi list "Književni vesnik", a sarađuje sa najznačajnijim iseljeničkim glasilima u svetu.

Prvi glas o Jasenovcu

Među značajnim ilegalnim izdanjima u Beogradu su 1944. bile i knjige pisca sa pseudonimom Psunjski: "Hrvati u svetlu istorijske istine" i "U ime Hrista: svetinje u plamenu" koje su prve celovito progovorile o genocidu koji su Hrvati izvršili nad srpskim narodom u NDH, naročito u logoru Jasenovac. Obelodanjen je i spisak srpskih pravoslavnih bogomolja koje su Hrvati spalili. Autorstvo je pripisivano Veliši Raičeviću, ali još nisu rasvetljene prave okolnosti oko tog dela.

http://www.vesti-online.com/Stampano-iz ... ora-/print
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Пон Апр 23, 2012 7:00 pm

67 година од смрти великог родољуба и визионара, политиачара са крстом!



Слава Димитрију Љотићу! :vitez4
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Нед Јул 22, 2012 2:04 pm

Слика

Провео сам одиста најлепше године свога живота, од 23. до 29. године, у војсци.
И ништа не жалим.
Напротив, срећан сам што сам био у војсци. Није ми жао што нисам довршио још један факултет у Паризу. Мислим да сам највеће духовне сласти доживео баш у то време, у иначе мучном и тешком ратничком војничком животу. Не верујем да би више научио на ма ком факултету и у ма ком граду света, него што сам отворених очију и отворене душе успео да научим, да примим у себе међу пешацима на фронту и у војсци.
Много пута сам о томе мислио и питао се: кад би се од овога, што знам што је моје, морао нешто заборавити, а само један део сачувати, који бих део оставио, а који сачувао? Да ли онај научен у школама или онај у рату? Без устезања сам одговарао увек: оставио бих онај део у школама, сматрајући да бих тај део и после рата могао да научим, али онај научен у рату не бих имао где.
Војска и рат дали су ми чврстину коју ми живот пре тога није дао. Начинили су од мене човека не само чврсте воље у погледу на самог себе, већ и према другима.
Научили су ме истини, да љубав често захтева од човека да буде непопустљив, па чак и немилосрдан према другима.

(ИСКУСТВА У ВОЈСЦИ)
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Нед Јул 22, 2012 5:27 pm

Prema relevantnim četničkim izvorima spomenuti Milan Bilić bio je najprije pripadnik Ljotićeve omladine iz Dalmacije, a 1942. godine se kao dobrovoljac priključio četnicima Dinarske divizije. Kada su se četnici te Dinarske divizije povlačili kroz Sloveniju prema Austriji, 3.decembra 1944. godine sukobili su se sa jakim partizanskim jedinicama kod Gorice, na rijeci Soči. Mnogo je četnika, ali i partizana izgubilo glave prilikom prelaska Soče, koju je ipak večina četnika uspjela preći. Međutim, partizani su im bili za petama, a četnici su doznali da su se partizanima uskoro trebala priključiti značajna pojačanje. Zato su četnici pokušali minirati most na Soči, te tako spriječiti partizane da pređu rijeku i krenu za njima u potjere. No, prvo miniranje čeličnog mosta bilo je potpuno neuspješno. Most se dobro zatresao, ali je ostao čitav. Tada je Hrvat - četnik Milan Bilić izvršio takozvano dobrovoljno „samominiranje". Spustivši se pomoću konopa, postavio je eksploziv na noseće tačke mosta i detonirao eksploziv, ne želeći se ponovo popeti i spasiti. Tako se zahvaljujući pravom herojskom aktu jednog Hrvata, a u stvarnosti ubijeđenog četnika, spasila većina njegove subraće iz Dinarske divizije.

U splitskom glasilu Ljotićeva Zbora „Krik iz jame" u januaru 1942. godine piše- "Prva je četa naših neustrašivih četnika iz našeg grada, iz Splita, krenula u sure planine, u guste šume, na oštre gorske grebene, da postavi stražu i da svojim grudima odbije udare grobara naše na smrt napaćene zemlje Jugoslavije. Napustiše mekane dušeke, tople sobe, napustiše obitelji, majke, očeve, sestre, ljube svoje i djecu svoju, napustiše bezbrižan život, kafane, napustiše sve i odoše na branik zemlje svoje, grude svoje, odoše da odbrane sve nas, koji ostadosmo u domovima, od sutrašnjeg pokolja, od sutrašnje pljačke onih hijena pod imenom ustaša, a sada partizana, koji spremaju zatvor, palež, grabež i vlast onima sa dna života, onom moralnom i divljem okolišu, od rakije pijanom, od te fizičke i duševne hrane njegove."


http://www.poskok.info/index.php?option ... Itemid=221
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Сре Јул 25, 2012 2:21 pm

Кад би ми какав странац рекао: имамо неваљале министре, рђаве владе, незгодне установе и неприличан устав - треба да их мењамо, ми би му одговорили: а какав је владајући дух у земљи? Толико рђавих ствари не може бити у земљи у којој је владајући дух како треба. Ако вам владајући дух остане непромењен, ништа вам неће помоћи да мењате министре, владе, установе и уставе. Из рђавог духа ни добре промене не могу бити. Па чак ако би и биле случајно добре, неће за дуго трајати. Из прљава извора духовног, поново ће доћи други неваљали министри, рђаве владе, незгодне установе и неприличан устав. Већ ви прво испитајте у чему се владајући дух у нашој земљи удаљио од правог и чистог народног духа, па то мењајте. А после ће лако, као само од себе, све доћи на своје место. Тако бих говорио томе странцу.

Димитрије Љотић
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Сре Јул 25, 2012 2:50 pm

''За власт се мора везати таква одговорност, да сви слабићи и кукавице, сви неваљалци и користољубци, као некада са фронта, побегну у позадину, где им је и до сада било место.''

Слика
Димитрије Љотић
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

Re: Љотић Димитрије спашава част Србије

Порукаод talican » Сре Авг 01, 2012 7:36 pm

Слика :vitez4
Корисников грб
talican
 
Поруке: 7878
Придружен: Уто Мај 04, 2010 12:53 am
Место: somewhere under thunder

ПретходниСледећа

Повратак на ШТЕТОЧИНЕ - Але и аждаје

Ко је на вези

Корисника прегледа овај форум: Нема регистрованих корисника и 3 госта

cron